Druga strana desperadosa: Jovana vozi komunikacije i bajs — Desperado Diaries

Druga strana desperadosa: Jovana vozi komunikacije i bajs

Fotografija: Marko Ristić

Našu menadžerku komunikacija Jovanu ćete u kancu prepoznati ili, bolje reći, čuti po specifičnom smehu i pričama o receptima po kojima sprema zdrave obroke.

Jovaninu drugu stranu karakteriše jedan sportski pristup životu, a ovom prilikom smo popričali sa njom o njenoj ljubavi prema biciklizmu, kojim se rekreativno bavi u slobodno vreme. 

Zašto je za tebe bitan sport?

Od preskakanja lastiša u Studentskom parku i igranja basketa na dorćolskim terenima, do gotovo decenije vežbanja ashtanga joge i nedavno otkrivenog rekreativnog biciklizma – sport me je naučio izdržljivosti i upornosti. 


Smejaćete se, ali ljudska bića nisu hodajuće glave, iako imamo osećaj da delujemo samo iz penthausa koji nam se nalazi na ramenima. Setite se Kranga iz Nindža kornjača, žudeo je za telom i osećao se moćno kada je njime mogao da upravlja. Nismo samo u glavi, naprotiv! Kompleksnost naše telesne mašine nas demantuje, te je stoga potrebno da se izmestimo iz glave i da telo ne posmatramo kao nešto odeljeno od nas budući nas ono jednako predstavlja u spoljnom svetu. 

Fotografija: Marko Ristić

S tim u vezi, sportom se nikada nisam bavila da bih pobedila, već da bih se takmičila sa samom sobom i otkrila koje su nove granice koje mi telo dozvoljava. Imam čudan odnos prema granicama. Znam da su tu da bi nas zaustavile, ali imam poriv da ih ipak malo poguram, da vidim koliko mogu da se istanje, a da ne puknu.

Zašto baš biciklizam? Na koji način je on uticao na tebe? Da li možeš da napraviš vezu sa poslom kojim se baviš kroz biciklizam?

Bicikl sam počela da vozim više tokom pandemije. Izvezla sam 40ak kilometara na Fruškoj gori na 20 godina starom, čeličnom Capriolo bajsu, zatim sam prešla na hibridni Nishiki i njime popela Rudnicu na Kopaoniku, 1200 metara elevacije, 20ak kilometara uzbrdo. Na istom bajsu sam izvezla prvi put Avalu i prešla 100 kilometara do Kosmaja i nazad u jednom danu. Danas vozim Specialized Diverge, bajs koji može da se vozi i van drumskog kolovoza, ispostaviće se kroz šume, vinograde i šljivike širom Srbije.

Fotografija: Andreja Marković

Kada te probije prvi znoj, na prvom brdu, misliš da ćeš umreti i da više ne možeš da dođeš do daha, puls je u crvenom. Taj osećaj je ekvivalent prvim nedeljama na novom poslu ili stresnom periodu na projektu. Tokom prvog uspona, trik je poslušati svoje telo (a to je nemoguće ako ste samo u glavi), prilagoditi disanje nivou napora, te će se samim tim i puls smiriti. Prstima ćete doterati brzine, kao što ćete prstima skuckati neku ideju i time rešiti problem koji vas je dugo mučio na poslu. 

Nakon što vas probije prvi znoj, znate da ste na pravom putu! Sve postaje lakše i  tada kreće uživanje u posmatranju krajolika, razgledanje biciklista oko vas, možda se razmeni i po koja reč. Osećaj je približan onom nakon oluje, kada grane sunce i sve deluje bajkovito.

Fotografija: Marko Ristić

Idemo na sledeći uspon, on je lakši, iako je strmiji. Već ste neko vreme na istom poslu ili projektu i umete da predvidite reakcije kolega, kao što ste naučili kako vam telo reaguje na stres ili na novi uspon. 

Svaka pređena uzbrdica na bajsu, garantuje dve stvari: prelep pogled sa visine i uzbudljiv spust. Isto to garantuje i svaki kraj projekta ili promena kursa u profesionalnoj karijeri.

Kada smo kod uspona, važno je da znate i da postoje dva tipa rekreativnih biciklista, oni koji vole da ih lažete koliko još ima da se vozi uzbrdo (“još samo ova krivina”) i oni koji ne žele da znaju. Prvi više pate. Upravo je zbog toga upornost ključna i u biciklizmu, ali i na poslu i zbog toga mislim da sam postala bolja na svakom projektu na kom sam radila od kada sam počela da prevaljujem duge rute sa dobrim elevancijama. 

Fotografija: Marko Ristić

Šta bi poručila nekome ko misli da nema vremena da sledi svoja druga interesovanja i hobije?

Prvo, ko hoće nađe način, ko neće, nađe izgovor. Drugo, za sve ima vremena, ali je stvar petlje (i mogućnosti) da prioritizujete aktivnosti tokom vaše radne nedelje na pravi način. Šta je pravi način? Onaj koji vam prija, a nije na uštrb drugih u vašem životu. 

Ovde je čak važnije pitanje za vas kako da odaberete aktivnosti za koje ćete bez razmišljanja odvajati vreme, jer će vam upotpunjavati dan na pravi način i “voziti” vas u pravcu još veće inspiracije i motivacije da gurate nove uspone. 

Fotografija: Marko Ristić

Tamara Milovanović Comms Specialist