Druga strana desperadosa: Aleksandra, Data Scientist i promoterka nauke
Aleksandra je Data Scientist u našem AI timu, a pridružila nam se nakon višegodišnje naučne karijere u Beogradu, Londonu, Barseloni i Moskvi.
Pored bavljenja istraživanjima, Aleksandra je uvek pronalazila vreme da nauku dočara što većem broju zainteresovanih kroz učešća na različitim festivalima nauke, naučno-popularne radionice i popularne tekstove. Interesovanje za promociju nauke počelo je još sa prvim Festivalom nauke u Beogradu 2007. godine, kada je provela 3 dana u zamračenoj sobi punoj lasera objašnjavajući hiljadama posetioca kako oni rade i kako se prave hologrami. Saradnja sa Festivalom je kulminirala koautorskom izložbom “Fizika s one strane duge” koja je pored beogradskog, nastupala i na festivalima u Nišu i Đenovi. Ovom prilikom pričaćemo sa njom o promociji nauke kojom se bavi u slobodno vreme.
Zašto je za tebe lično bitno da se baviš promocijom nauke?
Uvek sam mislila da nije dovoljno da naučnici otkrivaju i saznaju stvari, a da nikom drugom, izvan njihovog kruga, nije jasno na čemu oni rade. Otud promocija nauke i kao hobi i kao potreba. Sam format u kome radim se menjao zavisno od trenutnih interesovanja i prepoznatih potreba okoline. Tako na primer, u ranim fazama pandemije kovida-19, nisam mislila da treba da budem još jedna epidemiološkinja iz fotelje i doprinosim šumu mišljenja, ali sam prepoznala potrebu za dobrim sadržajima na srpskom jeziku i prevela ovaj popularni interaktivni tekst. Međutim, najviše radim sa srednjoškolcima koji žele da se osmele i upuste u svoje prve istraživačke projekte. Kreirajući različite radionice za njih ispunjavam i neku svoju potrebu da nešto pravim, tako da su često eksperimenti koje izvodimo nastali od štapa i kanapa, a wow momenat na njihovim licima kada nešto skontaju mi je glavna motivacija da nastavljam dalje.
Fun fact je da me je naučna komunikacija i usmerila ka mobile gamingu. Pre par godina sam sa grupom entuzijasta rešila da objašenjenje nekih jednostavnih matematičkih koncepata ne treba iščekivati do fakulteta, već smo poželeli da ih u vidu mobilne igre učinimo dostupnim već osnovcima. Naravno, pošto smo imali više entuzijazma nego znanja o game dizajnu, igra se nije proslavila, ali mi je ceo proces bio jako zabavan i poželela sam da svoju naučnu karijeru u industriji fokusiram baš na domen igara.
Na koji način ti ovaj hobi pomaže da budeš bolja u svom poslu?
Najviše na polju komunikacije. Entuzijazam da objasnim i klincima i odrasilima zašto je meni nauka zanimljiva terao me je da menjam pristupe i pronalazim nove načine za predstavljanje naizgled komplikovanih koncepata. Takođe, brzo naučiš da prepoznaš zbunjenost u pogledu posmatrača i da na osnovu toga reaguješ i menjaš pristup objašnjavanja. Obe ove stvari su mi vrlo korisne i u ulozi data scientista zato što je često potrebno jasno objasniti šta nam podaci govore.
Budući da se ne baviš više naukom u tradicionalnom smislu te reči, da li je tvoj hobi sada u konfliktu sa tvojim poslom?
Mislim da je vreme da prestanemo da osobu iz nauke zamišljamo kao čiku u belom mantilu koji radi u podrumu nekog fakulteta. Danas se sjajna istraživanja događaju u razvojnim centrima kompanija, od startupa do multinacionalnih kompanija. Zato u pogledu bavljenja naukom, dilema između akademije i industrije nije više toliko aktuelna. Za veliki broj naučnoistraživačkih oblasti istraživačke mogućnosti su čak daleko bolje u industriji, a sve je više mogućnosti i da se istraživači iz industrije uključe u obrazovni segment na akademskim institucijama. Čini mi se da je zato važno da ljudi koji se interesuju za nauku i posećuju naučnopopularne događaje, čuju što više različitih glasova i različitih primera bavljenja naukom.
Ključna stvar je da podstičemo entuzijazam za naučnim metodom kao alatom za saznavanje o svetu oko nas, a to da li će se isti primenjivati za produkciju akademskih istraživačkih radova, ili za poboljšanje proizvoda je po meni manje bitno.
________________________________________
Da je granica između kompanija i akademije sve zamagljenija govori i činjenica o brojnim primerima podrške kompanija u naučno-istraživačkom radu, među kojima se nalazi i Two Desperados.