Druga strana desperadosa: Bojana dizajnira nivoe u igrama i komponuje muziku
Ukoliko ste deo lokalne gejming zajednice i pratite šta se zbiva i online i offline, onda ste verovatno već imali prilike da upoznate Bojanu.
Bilo kroz Skroz kežual, držanje radionice gejm dizajna za srednjoškolke ili intervjue na temu dizajna igara, Bojana rado deli svoja znanja.
Međutim, osim što deli svoja znanja vezana za dizajn igara, od nedavno je Bojana na insistiranje svojih koleginica (khm, među njima je i osoba koja piše ovaj uvod) počela da drži i časove klavira.
Otkud časovi klavira? Bojana ima background u muzici, budući da je muzički obrazovana i svira klavir i gitaru, ali i pronalazi vreme da komponuje nove stvari za sebe i druge.
Kako je počela tvoja ljubav prema muzici?
Ovo pitanje me vraća u detinjstvo. Sećam se da me je kuma, koja je bila magistar muzike, vodila na koncert jedne pijanistkinje koja me je očarala svojim nastupom. Posle toga sam upisala osnovnu muzičku školu, ne zato što je bila u zgradi pored moje, nego je želja bila velika. Završila sam odsek klavira, ali mi klavir nije bio dovoljan da sviram muziku koju sam želela. Iz tog razloga sam upisala i odsek gitare. Ljubav prema klasičnoj gitari nije dugo trajala, jer mi je trebalo nešto čvršće i zato sam prešla na električnu.
Kao mladi pijanista sam bila korepetitor horu, a kao gitarista sam svirala u bendovima, pa čak i kao predgrupa Divljim Jagodama. A poslednjih par godina se bakćem violinom (nimalo lak instrument).
Svirajući dela raznih kompozitora i radeći obrade pesama, rodila se i želja za sopstvenim izražavanjem. Nisam dobra sa rečima, zato pokušavam svoje misli da pretočim u sebi prijatniju i bližu formu, u vidu melodija. 🙂
Na koji način ti ovaj hobi pomaže da budeš bolja u svom poslu? I da li ti pomaže?
Ne znam da li mi pomaže da budem bolja, ali možda ima nekih paralela. Kao gejm dizajneri, pokušavamo da u igračima probudimo neka osećanja i emocije dok prolaze kroz našu kreaciju. Isto tako je sa muzikom, melodijom pokušamo da sprovedemo slušaoce kroz emocije koje smo osećali dok smo je stvarali.
U procesu pravljenja nivoa se prvo biraju elementi i mehanike koje će se pojaviti u njemu, zatim se oni postavljaju na svoja mesta, balansiraju, na kraju se nivo vizuelno ukrašava i finalizuje. Sličan je postupak i za pravljenje muzike. Biraju se željeni instrumenti, oni se postavljaju u aranžman i balansiraju se zvuci, i kao poslednji koraci dolaze ukrašavanje dodatnim efektima i finalizacija. U oba procesa je krajnji cilj stvoriti nešto novo i drugačije, što nije uvek lak zadatak.
Kako pronalaziš vreme i samodisciplinu za svoja druga interesovanja, kojih je mnogo?
Ako je u pitanju neki novi hobi, volim da stvorim neki vid odgovornosti. Tako sam upisala i završila kurs za dizajn zvuka. Takođe sam i ovaj blog uzela kao povod da stvorim nešto novo.
Iskreno, u jednom momentu, da bih sebe naterala da ne zapostavim stvaranje muzike, počela sam da pravim obrade novogodišnjih pesama koje prijateljima šaljem kao čestitke. To mi je sad postala neka tradicija. S druge strane, instrumenti na mene deluju umirujuće, verujem da je tako i sa drugim hobijima. Posle napornog dana rado sednem i odsviram nešto za svoju dušu. Međutim, kod stvaranja muzike je malo drugačije zadovoljstvo. Tu već ima nečeg “opipljivog” što može da se podeli sa drugima u nadi da će njima ulepšati dan 🙂
Tamara Milovanović Comms Specialist