Druga strana desperadosa: Ivan, Business Analyst i grafiti umetnik
Osim što vizualizuje podatke i analitiku u našem AI timu kao Business Analyst, Ivan Ljujić takođe vizualizuje i skice i koncepte za grafite koje crta u slobodno vreme.
U kancelariji često ume da nas obraduje raznim crtežima, pa smo ovog puta rešili da otkrijemo umetnika koji je definitivno prisutan – u timu koji se bavi biznisom i monetizacijom.
Predstavljamo vam Ivanovu drugu, umetničku stranu.
Kako si počeo da se baviš grafitima?
Počeo sam da crtam grafite još kao klinac po uzoru na starijeg brata i od tad mi je zid omiljena radna površina. Ljudima je obično čudno što me zabavlja da “crtam slova” ali je zapravo neverovatno koliko slobode otvara ova “tema”. Pošto ljudi intuitivno prvo krenu da pročitaju šta piše i shvate to kao izazovan rebus (spoiler alert!) – piše EXOR 🙂
Pitaju ljudi i zašto baš to ime? Zbog nekog drugarstva iz detinjstva i robota iz crtanog filma. Nego cela fora sa grafitima, barem meni, nije u značenju. Više je u samoj formi slova, nekom ličnom stilu, odabiru boja, uklapanju u neko okruženje i za mene možda najviše u samoj aktivnosti crtanja u tih par sati koje izdvojiš da posvetiš zidu.
Kakva nam je lokalna scena? Crta li se po gradu? Da li imaš neku preporuku čiji rad mogu da prate oni koje si upravo zainteresovao za grafite?
Scena nam je zapravo jako kul. Pokriva ceo spektar stilova, od tradiconalnog pristupa do nekih novih eksperimentalnih. Kultura i estetika se menjaju pa je sve više murala, a sve manje grafita. Zabavno je pratiti celu tu tranziciju. Volim stil koji su izgradili hope (nema ig profil), @mac_orion, @sobekcis, @lortek_ketrol, i @wuperkec (pre nego što se okrenuo muralima, iako volim i njegovu novu stranu).
Za ljude koji žele da malo bolje upoznaju domaću scenu, jedan sjajan fotograf i spotter @walls_of_belgrade na instagramu vodi hroniku beogradske ulične umetnosti, pa tu može da se pronađe za svakoga po nešto. A ako neko ima želju da prošeta po gradu i pronađe grafite, pinovao sam par lokacija gde mogu da uživaju u galerijama na otvorenom.
Kako je baš ovaj hobi uticao na tebe u ličnom ili profesionalnom smislu?
Mislim da mi je pomogao u odabiru okruženja u kom želim da radim više nego što je doprinelo nekom profesionalnom razvoju, iako sam puno lekcija pokupio crtajući. Što se tiče samog posla, ne znam baš da li mi direktno pomaže. Iako mi je veliki deo posla vizualizacija podataka, pristup je daleko drugačiji. Mada ima i sličnosti. Recimo, dosta se iterira u vizualizaciji podataka kako bi se došlo do najboljeg rešenja, a u grafitima je to presudno. Kršenje pravila je u obe aktivnosti dozvoljeno ako znaš šta želiš da postigneš i treba biti obazriv sa bojama, proporcijama i detaljima koji se naglašavaju. Grafiti malo više praštaju od analitike, pa tu onda mogu da se opustim.
Šta bi poručio nekome ko misli da nema vremena da sledi svoja druga interesovanja/hobije? Zašto je tebi to bitno?
Nemam baš neki mudar savet. Kada malo zapostavim hobi zbog drugih obaveza i ne nađem vremena da iscrtam neki zid za sebe, tada probam bar da uradim po neku skicu ili nađem način da crtam za drage ljude. To mi onda stvori neki osećaj odgovornosti, pa se vreme za crtanje lakše pronađe. Tako sam došao u priliku da oslikam par dečjih soba, nacrtam po neku karikaturu i kastomizujem snowboard jednom prijatelju. Nije isto, ali zadovolji mi potrebu za hobijem i motiviše da nađem više vremena da se vratim i grafiti skicama pa neku od njih prebacim i na zid.
Tamara Milovanović Comms Specialist